Pupoljak

Nekima je dato da budu pesnici. Teodorin pesnički prvenac predstavlja otelotvorenje te datosti koja se poput mreže od bele rade (pesma Hirovito tebi), sunčeve neveste, spušta na nas tražeći udomljenje svojom toplinom i svetlošću. Kada se njeni krasuljci stihova ustane u naša izbrazdana srca, oni ga leče i okrepljuju poljima detinjstva i nadolazećih mladalačkih iščekivanja. Teodora Tomanović mlada, talentovana osoba, ulazi u pesnički svet literature stavljajući na oltar Poezije pehar natočen sinkretizmom iskrene i čiste duše.Diskurs Teodorinog postojanja jeste stara poznanica ljudi – ljubav. Ona je uslov njenog opstanka za koji se bori laticama svojih reči sa naglaskom na maštu u programskoj pesmi Glas sa perona. Kao što joj ime sadrži značenje Božjeg dara, tako Teodora nama svima nesebično daruje lepotu sebe. Da se za pesnički poziv ne može biti ni premlad ni prestar, a ni neiskusan potvrđuje Teodorina zbirka pesama.