Psihologija inteligencije

Šta je ono što nas fascinira kod inteligencije? Zašto se ponekad plašimo inteligencije? Kako inteligencija utiče na naš svakodnevni život? Šta znači „biti glup“, a šta „biti pametan“? Da li se nivo inteligencije može povećati ili smanjiti, i kako? Da li emocionalna inteligencija može biti važnija od IQ? Kakav je uticaj porekla i odgoja na inteligenciju? Ovim pitanjima se bavi najnovija knjiga iz edicije Psihologija svega.Knjiga je u potpunosti fokusirana na ljudsku, a ne na veštačku inteligenciju, a cilj je da istražimo kako se osećamo jedni u vezi sa drugima kada je u pitanju inteligencija i kako se međusobno povezujemo. Nema teme u psihologiji koja je bila intenzivnije proučavana i nijedne druge koja je izazvala toliko sporenja kao tema ljudske inteligencije. Okvir koji predstavlja autorka uključuje podelu poslednjih, najmanje dve stotine godina postojanja pitanja inteligencije u zapadnom svetu na tri doba ili faze: idealizacije, devalvacije i integracije razvoja inteligencije. Put ka fazi integracije koja je započela i traje, uključuje otvoreno i nediskriminatorno priznavanje i prihvatanje činjenice da je nivo inteligencije jedan od načina na koji se ljudi međusobno razlikuju, ali ta razlika nije posledica ni porekla (idealizacija), a ni odgoja (devalvacija) nego možemo da stvorimo sintezu ovih suprotstavljenih pozicija koja nas dovodi do faze integracije.Knjiga obiluje najnovijim naučnim istraživanjima, ali i primerima iz psihoterapeutske prakse.