Prvi put s ocem na jutrenje i druge pripovetke

Laza Lazarević pripada realistima. Smatra se tvorcem srpske moderne pripovetke, kojoj je dao visoku umetničku formu i uzdigao je na najviši nivo. Najbolji je pripovedač i najveći stilist među našim realistima. Tematiku za pripovetke uzimao je iz svakodnevnog života. U srpskoj književnosti je među prvima u svoja dela uveo psihološku analizu i unutrašnji svet ličnosti. Sve njegove pripovetke protkane su uzbudljivim i nežnim osećanjima, živim dijalozima, izvanrednim opisima i zanimljivim i dramatičnim događajima, a iznad svega humanošću. Ukupno je završio devet pripovedaka, od kojih je za života objavio osam i to: „Prvi put s ocem na jutrenje“, „Školska ikona“, „U dobri čas hajduci!“, „Na bunaru“, „Verter“, „Sve će to narod pozlatiti“, „Vetar“ i „On zna sve“, dok mu je osam pripovedaka ostalo nedovršeno. Pripovetka „Švabica“ objavljena je sedam godina nakon piščeve smrti jer je, očigledno, bila suviše auobiografska.