Progovori da te vidim

Hadži-Boričić pokazuje vrlo široko lingvističko obrazovanje, ali i hrabrost da se uhvati u koštac sa različitim pitanjima nauke o jeziku, od etimologije, preko morfologije i tvorbe reči, do norme, leksikologije, onomastike, toponimije, akcentologije. Očigledno je da ima znanja u vezi sa klasičnim jezicima, ali iznosi primere i iz engleskog, ruskog i drugih jezika.Tolika širina jeste kvalitet ove knjige, ali istovremeno i njen osnovni, uslovno rečeno, problem jer – ne postoji lingvista koji bi kompetentno mogao da oceni sve njene delove.Autor postavlja sebi i čitaocima niz važnih pitanja – o nazivima stanovnika nekih mesta, o nedoslednom naglašavanju, o prednosti koja se daje jednom obliku reči nad nekim drugim – ponekad nudi rešenje, a ponekad dileme ostaju dileme… Neki tekstovi se bave dosta raznorodnim problemima, pa sa jezičkih skoče u one političke, ali takva je priroda rubrike iz koje je knjiga nastala: Ne samo o jeziku. Knjiga obiluje primerima iz drugih jezika, asocijacije ka leksici iz drugih jezika uvek su vrlo uspele i efektne. Primeri iz popularne kulture, recimo iz rok pesama, vrlo su životni. Hadži-Boričić pokazuje razvijenu jezičku osetljivost. Tekstovi su pisani s jednom lepom energijom, duhoviti su i optimistični, iako se u njima piše o problemima. Sigurno su bili rado čitani u Ilustrovanoj politici, a i knjiga će imati dosta čitalaca.