Priča jednog braka

Gejr Guliksen, kao pesnik, romanopisac, esejista i urednik, već decenijama ostavlja značajne tragove na norveškoj književnoj sceni. Tokom poslednjih nekoliko godina Guliksen u svojim delima predano i na jedinstven način istražuje savremeni život u skandinavskoj socijal-demokratiji, postavljajući često u središte analize prirodne uloge polova, porodičan život i seksualnost. Priča jednog braka predstavlja vrhunac Guliksenove dosadašnje proze.Gledajući unazad, vraćajući se na početak veze i prateći dinamiku odnosa korak po korak, narator pokušava da razume okolnosti koje su dovele do nedavnog razvoda, pokušavajući istovremeno da sagleda razdvajanje iz ugla svoje supruge.Ovo je priča o tipičnoj ili bolje rečeno arhetipskoj vezi dvoje ljudi današnjice, koja počinje zaljubljenošću, prijatnim osećanjem privlačnosti i razumevanja, prožetoj strašću; veza prerasta u brak u kojem je oboje supružnika ponosno na činjenicu da međusobna bliskost, prijateljstvo i erotska privlačnost nisu zamrli ni nakon proširenja porodice, a posebno na slobodu koju jedno drugom poveravaju. Slobodu za koju su uvereni da će ih spasti neizbežne dosade i sprečiti da posegnu za onim što im u braku nedostaje. Kada brak postane lik i započne svoju priču, pitanje je koji od supružnika biva izbrisan, a koji nastalu prazninu mora ispuniti za dvoje.Nakon uredničkog praćenja šestotomne Moje borbe Karla Uvea Knausgora, Gejr Guliksen ovim romanom pokazuje sopstvenu literarnu magiju.Takav susret, kratak i sasvim otvoren, odigrava se svuda, sve vreme. Svi sreću nekoga u koga bi mogli da se zaljube, svuda. Sasvim neočekivano pogledaš u lice nekog ko ti iskreno i znatiželjno uzvrati pogled. Neko ko ima nešto što želiš, određeno raspoloženje, sigurnost, vedrinu. Skoro nikad nije dobar trenutak, već si s nekim, on ili ona je takođe s nekim, pa svako produži svojim putem.