Prevodilačka poetika Ivana v. lalića

Ovo monografsko delo predstavlja dosada najobuhvatniji pokušaj sagledavanja veze između prevodilačke i pesničke poetike Ivana V. Lalića. To potvrđuje da je autor kao prevodilac bio najpre čitač i tumač, a zatim i antologičar dela koje je prevodio, i u skladu sa tim, nekada i uz teškoće i prepreke, oblikovao svoju imanentnu poetiku, jer je upravo pesničko razumevanje originala uticalo na uvođenje različitih strategija prilikom pristupa stranome tekstu, preispitujući time i granice tuđeg i svog pevanja.