Predelima moje duše

Retki su pesnici, danas, koji su spremni da razgolićujući se do kosti, na dlanu pruže sve ono što ih zapravo i čini čovekom, sopstvo bića, ne tražeći ništa zauzvrat.Iako se kao pesnik javlja relativno kasno, Ljubiša D. Dinčić izranja na pesničku scenu kao gotov, zreo pesnik spreman da se već prvim, ali proživljenim delom, smelo, odbacujući obrazine i privide, razgoliti, ostavljajući tako pred nama samo suštinu – dušu razapetu do granice bola. Izgrađene smelo i znalački, čini se dugo brušene, pesme stoje čvrsto.Bez suvišne reči. Bez suvišnog udara damara.