Predaja Kosova

Predaja Kosova – Od Briselskog do Ohridskog sporazuma Dejana Mirovića je pravna hronika decenije u kojoj je Srbija predavala svoje institucije na Kosovu i Metohiji.Studija sabira autorove tri prethodne knjige u celovitu analizu – od Briselskog sporazuma 2013, preko Vašingtonskog 2020, do Ohridskog sporazuma 2023.Mirović dokumentuje šta je od Ustava ostalo posle decenije pregovora.Predaja Kosova je pravna hronika decenije u kojoj je Srbija, sporazum po sporazum, predavala svoje institucije i nadležnosti na Kosovu i Metohiji. Dejan Mirović, pravnik i autor tri prethodne studije o istoj temi, ovde ih sabira i dovodi do 2026. godine. U središtu knjige je pitanje: kako je država koja je 1999. odbranila Rezoluciju 1244 pristala da sopstvenim pristankom prizna elemente državnosti takozvanom Kosovu? Odgovor autor traži u preplitanju međunarodnog prava i srpskog Ustava.Briselski sporazum – početak predaje institucijaPrvi deo knjige rekonstruiše zaključivanje Briselskog sporazuma 2013. godine. Mirović analizira svih 15 tačaka sporazuma i pokazuje da su njime ukinuti srpska policija, Civilna zaštita i pravosuđe na Kosovu i Metohiji. Autor tvrdi da je samo jedan član sporazuma stavio van snage skoro 30 članova Ustava Srbije.Posebna poglavlja prate rasformiranje MUP-a Srbije na KiM, raspuštanje Civilne zaštite i polaganje zakletve srpskih sudija pred Hašimom Tačijem 2017. godine. Svaka epizoda dokumentovana je aktima Vlade, stenogramima Narodne skupštine i izvornim tekstovima sporazuma. Dijalog Beograda i Prištine autor svodi na formulu „normalizacije nenormalnog”.Vašingtonski sporazum i predaja suverenitetaDrugi deo obrađuje Vašingtonski sporazum potpisan u Beloj kući 2020. godine. Mirović tumači svih 16 članova – od predaje suvereniteta nad jezerom Gazivode i energetskim sistemom, preko antiruskih i antikineskih odredbi, do priznanja Jerusalima za glavni grad Izraela. Autor razmatra i pravnu prirodu dokumenta kojim se, kako tvrdi, nastavlja predaja Kosova: šta u međunarodnom pravu znači potpis predsednika bez odluke Narodne skupštine?Ohridski sporazum i priznanje bez potpisaTreći deo prati pregovore o Francusko-nemačkom planu 2021–2023, Sretenjske demonstracije, barikade na severu KiM i oružani sukob u Banjskoj. Mirović dokazuje da usmeni pristanak obavezuje Srbiju prema članu 7 Bečke konvencije o ugovornom pravu, pa predaja Kosova dobija pravno obavezujuću formu iako Ohridski sporazum nikada nije potpisan.Autor upoređuje Francusko-nemački plan sa Osnovnim ugovorom između dve Nemačke iz 1972. i prati njegovu primenu – od članstva Kosova u Savetu Evrope do Nacrta statuta ZSO.Državni udar 2013–2023. godineZavršno poglavlje izvodi pravni zaključak cele studije: pregovori vođeni bez pregovaračke platforme, bez odluke Vlade i bez ratifikacije u Narodnoj skupštini predstavljaju, prema autoru, državni udar. Mirović tu tezu gradi na klasicima pravne i političke misli – od Monteskjea i Loka do Slobodana Jovanovića. „Nijedan ustav, formalni ili živi ne može izdržati samovoljno menjanje teritorijalnog integriteta države”, piše autor.Predaja Kosova tako postaje i studija o tome šta se dešava sa pravnim poretkom kada jedan čovek preuzme sve tri grane vlasti.O autoruDejan Mirović (1972) je pravnik i autor više knjiga o pravnim aspektima kosovskog pitanja, među kojima su Briselski sporazum – hronologija i posledice i Državni udar: Francusko-nemački plan i Ohridskisporazum. Urednik je naučnih zbornika iz oblasti prava. Predaja Kosova predstavlja sintezu njegovog višegodišnjeg istraživanja dijaloga Beograda i Prištine.