Prečnik stranim rečima i izrazima

Ovo nije rečnik u pravom smislu reči, sa označenim rodom imenice, oblikom glagola i slično, već Prečnik koji se ispreprečuje upotrebi stranih reči i Prečnik čiji je cilj da se sagleda koliki je to prečnik srpskog jezičkog kruga, posustalog pred možda njegov sami kraj. A da li je zaista kraj, to zavisi od nas.Svrha Prečnika je da nas oduči od prvih reči (tuđica) i dovede do poznanja i znanja samo drugih, iza crtica ispisanih srpskih ili srbolikih reči.Ukoliko bi čitalac radije hteo da upozna tuđice, uputio bih ga na rečnik latinskog, engleskog, francuskog ili nekog drugog stranog jezika. To je postupak učenja stranih reči ili proširivanje njihovog znanja, koje sa Prečnikom gotovo da nema veze, osim što, ukoliko se dobro ne izuče, njihov poklonik počinje da njima soli svoj jezik, a to je veliko zlo. Svrha ovog jednosmernog Prečnika je da nas vodi jednim smerom, u poznavanje svoga jezika i u veštinu borbe protiv napadnih nasrtaja tuđica, zbog našeg (ne)svesnog usvajanja, naročito engleskih reči u proteklih tridesetak godina, upravo kao što je to bio slučaj sa nemačkim jezikom pre stotinak godina kada su svi učeni slojevi društva koristili nemački jezik kao nešto „uzvišeno“, ili kao što je, slično, francuski bio u carskoj Rusiji, u visokom društvu, knjigama…, dok mu se Puškin nije suprotstavio pišući svoja dela na čistom ruskom jeziku. – AutorRekli su o Prečniku„Rečnik broji preko 7500 leksičkih jedinica i njihovih rečničkih članova. Pored njega, u tekst su uključeni razgovori između Ranka i Branka – veoma zanimljivi delovi u kojima dvojica prijatelja, laika, komentarišu reči koje su izabrane kao zamena za tuđice u Prečniku ili komentarišu samo korišćenje tuđica. Obično Ranko pita Branka o nekoj reči (po pravilu onoj s desne, ali ponekad i s leve strane rečnika), a Branko mu objašnjava. Ovi delovi su prava riznica znanja, pa ako ponekad rasuđivanja Branka i Ranka i nemaju potvrdu u nauci, svakako su više nego interesantna za čitaoca. Ujedno doprinose originalnosti ovoga dela koje, dakle, zahvaljujući ovim delovima, nije isključivo leksikografsko.Smatram da će više nego dobro poslužiti očuvanju srpskog jezika i pisma u vremenu u kojem su isti preterano izloženi uticajima stranih jezika od kojih je sve teže odbraniti se. Prečnik može odlično da posluži u ovoj odbrani…“ – Dr Ružica Levuškina„Pridružujem se pouzdanoj reči Ružice Levuškine. Prečnik se u ovom presudnom času ukazuje kao nasušni Rečnik srpskog naroda, a Milan Obradović kao bogomdani, dostojni sin i potomak Mitra Pešikana, jednog od zakonodavaca srpskog jezika.“ – Matija Bećković