Preci, prošla budućnost, treće nebo

Ponekad je Snežanina pesma nalik na voštanicu koja treperi u našim medijevalnim vremenima, kao u romanu Gorana Petrovića, i kao u nezaboravnoj antologiji Milorada Panića Surepa „Kad su zavideli mrtvima“. Svuda unaokolo Agarjani, a vera je neuništiva, tajni plamen na brdovitom Balkanu. Ponekad se u njoj tihuje: sve je nagoveštaj. A oaze ćutanja i podrazumevanja opstaju kao biseri, kao svici, kao jedinstvene iluzije sreće. Ponekad ima sporenja. Nikada kletve. I premda čitava njena pesnička avantura nastoji da pokaže kako smo mogući, ponosni i neprikosnoveni i u uslovima nesmitrečnim i svetovima tragikomičnim, ona ostaje najbliža snu.