Pozorište u pozorištu

POZORIŠTE U POZORIŠTU U JUGOSLOVENSKOJ DRAMI 80-IH GODINA XX VEKA:Hrvatski Faust Slobodana Šnajdera, Duplo dno Gorana Stefanovskog, Putujuće pozorište Šopalović Ljubomira Simovića, Klaustrofobična komedija Dušana Kovačevića i Karamazovi Dušana JovanovićaNatalija Jevtić svoje čitaoce ponajpre upoznaje sa modelom pozorišta u pozorištu, i to čini na primeren način — precizno i u kratkim crtama nudeći pregled osnovnih pojmova, dosadašnjih autorskih doprinosa, podseća nas da korene ovog modela srećemo mnogo pre no što je on teorijski definisan — još u antičkoj drami, ali i docnije — u delima Šekspira, Čehova, Ibzena, Brehta, a što je veoma važno, sve to čini jasno i nimalo pretenciozno. I definicija koju nudi je jezgrovita i precizna: „Obrazac pozorište u pozorištu možemo da prepoznamo kao celovitu dramu u drami, ali se on može javiti i u obliku pojedinačnih replika u tekstu ili dramskih scena. U oba slučaja, primarne uloge dramskih likova postaju sekundarne, najčešće u okviru određene predstave, performansa, igre ili pojedinačne dramske situacije koja je na poseban način umetnuta u dramu”. (A. Milosavljević)