Povratak u logos

Naslovna sintagma ove pesničke knjige pojavljuje se već u njenoj uvodnoj, kompoziciono i semantički istaknutoj pesmi, i to na njenom najvažnijem mestu: na samom kraju, u funkciji poentirajućeg iskaza. Ovakvo pripisivanje ključnog značaja sintagmi „povratak u Logos”, nije ukinulo njenu višeznačnost, nego je, upravo obrnuto, učinilo značenje cele zbirke otvorenijim i složenijim.Jer, koji smisao grčke reči logos pesnik ima u vidu? Reč, misao, zakon? U nekim kontekstima, logos upućuje na Hrista. Da li je Hristos cilj povratka o kome govori pesma? Ili „povratak u Logos” treba da razumemo upravo sa svom tom višeznačnošću, iz nje?Slike ravnike ovde su teške, tmurne, putene – njihova atmosfera mnogo više liči na onu koju je gradio dioniski Crnjanski, nego apolonski Veljko Petrović. Kada potežemo poređenja te vrste, jedno mora da bude jasno: ravnica ovde nije u prvom redu geografski, nego simbolički, duhovni prostor.Povratak elementarnom černozemu zato mora biti potpun, a lirska subjektivnost otvorena za krajnji samo-zaborav: „Nestati sa lica i sa naličja / Nestati, nestati”. Izlaz u ništavilo. Da li je moguće i neko drugo rešenje? Za to je potrebno da svet bude shvaćen kao zajednički, u kome se živi sa drugima. Drugačije rečeno, da se iz mita iskorači u istoriju.Saša Radojčić