Povest o turskom osvajanju carigrada 1453. godine

„Sve ovo sam napisao ja, mnogogrešni i bezakoniti Nestor Iskander. Još od mladosti sam bio zarobljen i obrezan i tokom dugog vremena sam stradavao u ratnim pohodoma, spasavajući se ovako ili onako, da ne bih umro u ovoj prokletoj veri. Tako sam se dovijao i sada u ovom velikom i strašnom delu kada sam, ponekad se izgovarajući bolešću, ponekad se skrivajući a ponekad uz pomoć mojih prijatelja, pronalazio vreme da sve razmotrim i sve istražim, i iscrpno sam, dan za danom, zapisivao o svemu što se dešavalo izvan grada, kod Turaka. A onda, kada smo po dopuštenju Božijem ušli u grad, vremenom sam kod pouzdanih i velikih ljudi istražio i sabrao podatke o onome što se tokom borbe događalo u gradu; ukratko sam to izložio i predao hrišćanima da se sećaju ove prestrašne i prečudesne volje Božije. Neka me svemoguća i živototvorna Trojica ponovo prisajedini svom stadu i ovcama paše svoje, da bih i ja proslavio i blagodario njeno veličanstveno i preuzvišeno ime. Amin.“Nestor IskanderKratka biografija na kraju dela Nestora Iskandera daje nam nešto uvodnih podataka o ovom tekstu i autoru. Ukoliko uzmemo doslovce sve što se tu kazuje, zaključićemo da u rukama držimo jednu od najstarijih pripovesti o opsadi i padu Carigrada – možda i najstariju. Njen pisac, Nestor Iskander, bio je hrišćanin. Turci su ga oteli u detinjstvu i, pored svega ostalog, promenili mu i ime. Njegovo hrišćansko ime glasilo bi Aleksandar; Nestor mu može biti patronim, ukoliko je bio Rus, ili prezime, ukoliko je reč o helenizovanom ropčetu. Kako je obično pratio Turke u ostalim pohodima, tako je sa Mehmedovom vojskom učestvovao i u opsadi Carigrada. … Raspolažemo, dakle, dnevnikom o opsadi i padu Carigrada. Tako ćemo ga čitati i tako ćemo donositi sud o onome što kazuje i onome što ne kazuje – a i jedno i drugo je jednako obimno i važno.Micos AleksandropulosSADRŽAJ1. Ruska hronika Nestora IskanderaMicos Aleksandropulos2. Povest o turskom osvajanju Carigrada 1453. godineNestor Iskander3. Očevici pada Carigrada 1453. godine:četiri reprezentativna slučajaPanajotis Andonopulos i Panajotis Magafas