Poslovice, Propovednik, Pesma nad pesmama

Solomon, drugi sin legendarnog kralja Davida i kraljice Vitsaveje, vladao je drevnim Izraelom od 961. do 922. godine pre nove ere.U potonjoj jevrejskoj i muslimanskoj književnosti, Solomon se prikazuje ne samo kao najmudriji između mudrih, već i kao onaj koji ima moć da gospodari duhovima nevidljivog sveta. U povesti i književnosti on se takođe navodi i kao graditelj Hrama.Kako je već rečeno, Solomon je, iako Davidov mađi sin, i uprkos očekivanjima svog starijeg brata, Adonija, da će zadobiti presto, ipak nasledio vlast i kraljevsku krunu zahvaljujući svojim velikim sposobnostima. Te njegove sposobnosti su se ogledale u sledećem:Radi bolje uprave, Solomon je Izrael podelio na dvanaest upravnih oblasti, a njegove granice prostirale su se: „od reke (Eufrat), uz zemlju filistejsku, pa sve do Egipta”.Po pitanju spoljne politike, Solomon je porobio Kanaanite, ali ih je ostavio da žive na njihovoj zemlji. Zatim je obrazovao savez sa Hiramom, kraljem Tira (današnji Sur, Liban). Ovaj savez se pokazao izuzetno značajnim. U zamenu za hranu, Hiram je Solomona snabdevao drvnom građom, a njihovi brodovi zajednički su plovili morima radi trgovine.Hram koji je Solomon gradio završen je za otprilike sedam godina i bio je velelepno zdanje. Njegovu gradnju izdašno je pomagao i Hiram u vidu dragocenih darova.Kao vladalac, Solomon je pokazao izuzetne kvalitete. Ujedinjeno kraljevstvo bilo je opasano čvrstim utvrđenjem i bezbedno tokom dužeg perioda vremena; osim toga, obrazovani su savezi ne samo sa kraljevstvom Tira, već i sa drugim narodima koji su bili susedi Izraela.Trgovina koja je neprekidno tekla, kako morem tako i kopnom, pa veoma razvijena izrada predmeta od bakra, nadaleko cenjenih u starome svetu, podstakli su razvoj međunarodnih veza. Kontakti sa drugim narodima rezultirali su i značajnim intelektualnim napretkom koji je stvorio uslove da se u Izraelu razvije izvorna književna delatnost.Sâm Solomon tradicionalno se uvažava kao pisac velike vičnosti i izuzetne plodnosti. Ovo su dela koja mu se pripisuju: Poslovice, Solomonove pesme, Pesma nad pesmama, Propovednik, Solomo- nove mudrosti i, na kraju, Psalmi i Ode. Savremena nauka, međutim, smatra da su neka od tih dela nastala bar jedan vek posle Solomona, dok su Ode, na primer, čak delo koje se pripisuje gnostičkim hrišćanima.Pred čitaocem se nalaze tri od navedenih Solomonovih spisa, naime: Poslovice, Propovednik i Pesma nad pesmama. Po svim merilima uzeto, ova dela su od neprolazne književne, umetničke i saznajne vrednosti. Ona su jednako savremena danas, kao što su bila i u vreme kada su nastala (pre otprilike 3000 godina). Sve nedoumice, strahovi, pitanja, sumnje, želje, nade, patnje, poduke i drugo, sagledani tada, aktuelni su i danas. Međutim, ako nas dubina uvida u jednu slojevitiju stvarnost i mudrost koju oni nude ne obavežu da svoje akcije saobrazimo tom pročišćenom iskustvu, sigurno je da će nas lepota pisane reči, od kojih su ovi spisi satkani, svakako nadahnuti da budemo duhovniji i moralniji nego što inače jesmo.Urednik