Poslednji argonaut

Poslednji argonaut Aleksandra Gatalice predstavlja slojevit i uzbudljiv roman koji se često opisuje kao antropološki triler, ali se ne zadržava u granicama jednog žanra. U romanu Poslednji argonaut, Aleksandar Gatalica gradi polifonu strukturu u kojoj se prepliću mit, savremena proza, kultura sećanja i unutrašnja biografija umetnika. Kroz mnoštvo glasova, vremena i ideja, roman otvara prostor u kome se sudaraju stvarno i zamišljeno, istorijsko i intimno, racionalno i mitsko.U središtu romana nalazi se Konstantin Kon, pisac i pripovedač koji kreće tragom argonauta – ne ka poznatom, već ka neizvesnom i naslućenom. Poslednji argonaut koristi mit o Zlatnom runu kao snažan simbol, ali ga premešta u savremeni kontekst, čineći ga sredstvom za promišljanje identiteta, umetnosti i sećanja. Gatalica se oslanja na bogat jezik, intertekstualnost i narativnu razuđenost, što roman približava čitaocima koji traže intelektualno izazovnu savremenu književnost, ali i onima koje zanimaju romani sa filozofskim i antropološkim slojem.Istovremeno, Poslednji argonaut može se čitati i kao autobiografski roman, iako nije pisan u prvom licu. Kroz niz povezanih priča i unutrašnjih putovanja, Aleksandar Gatalica oblikuje intimnu biografiju duše i mašte, roman o piscu i njegovoj ulozi u očuvanju kulturnog pamćenja. Zbog toga se delo često povezuje sa psihološkom prozom, romanom o umetnosti, ali i sa savremenim romanima koji preispituju granice između ličnog iskustva i univerzalnih mitova.