Posle đavo jaše sam

Odrastanje uz ostatke starog reda i još neprevreli novi poredak, uz stanične kafane, uspomene iz ratova i olajisane slike novog vremena, cigan-malu, autentične karaktere čaršije na Carskom drumu i rakiju kao sinonim muškosti i porodičnih somnabulija, stvara široku perspektivu priče sačinjene od bola odrastanja i iskušavanja đavola iz rakijskih flaša. Život je koloplet suza i smeha, sećanja koja bole i uspomena koje se kroz smeh oslobađaju. Saša Buđevac nije Džek London, ali njegov junak jeste Džon Barlikorn (sinonim za alkohol i pseudonim pisca Džona Grifina – Džeka Londona, kojim je potpisano prvo izdanje Kralja alkohola), putovođa kroz rakijaške magme kao u Londonovom autobiografskom romanu Kralj alkohol, koji se ovog puta dešava u Nišu. Mnogi neće primetiti razliku.– Džojs je pisao o svom Dablinu i putovanju svoga Uliksa, a Buđevac o svom Nišu i tri druga koji su se usudili da budu posebni, ili nisu imali drugog izbora.