Poredak želje: rađanje kapitalizma u romanu \

"Roman Gospođica Ive Andrića nije istorija pojedinca, već istorija ekonomskih previranja na prelazu iz XIX u XX vek, previranja u kojima će se rađati jedna posve nova ekonomska formacija u zemljama Zapadnog Balkana, pre svega u Srbiji i Bosni. Ako se buka istorije najmanje čuje, to nije zato što je nema, već zato što istorija ovde progovara šapatom koji će se tek docnije pretvoriti u sveopštu "buku i bes". Roman Gospođica jeste istorija i to istovremeno istorija društva, u onom smislu u kom prikazuje kapitalizam u svom postajanju, i istorija pojedinca tamo gde oslikava rađanje kapitaliste, čoveka novog doba koji zauzima mesto feudalca, čija su načela zastarela i u novom poretku gube vrednost.Usmerivši analitički fokus isključivo na psihološku dimenziju ovog štiva, kritika je pitanje njegove društvene kontekstualizacije ostavila u velikoj meri otvorenim. Andrić je, međutim, bez sumnje, tokom čitavog svog stvaralačkog života neprestano promišljao sadejstvo društvenih odnosa i individualne egzistencije, te roman Gospođica, u tom smislu, ne predstavlja nikakav izuzetak. Naprotiv, pisac ostaje dosledan svojoj poetici, ali u maniru "sumnjivog lica", odbija da da "završnu reč". (…)Otud je danas, kada je kapitalizam dosegao svoj puni oblik, nužno postaviti pitanje značaja koji on u ovom romanu ima. Individualna povest nije beznačajna i ima svoje mesto u romanu, ali više ne može biti bezrezervno uzimana kao pokretač radnje. Kapitalizam pokreće radnju, svoju junakinju i one koji je okružuju."Marija Čalić