Politaf

Aforizmi Boška Radića (Raboša Rakijavelija) ne izazivaju smeh po svaku cenu i kod svakog čitaoca, jer su i čitaoci podeljeni po simpatijama prema vlasti ili opoziciji. Budući da smeh zavisi od našeg iskustva o normalnom, čitalac će se nad Radićević aforizmima nasmejati ili osmehnuti, zavisno od svog doživljaja normalnog i društveno dopuštenog, ali ravnodušan nipošto neće ostati.Da bi nadmoć ostala u granicama dobrog estetskog ukusa, ovaj satiričar se deklariše pripadnikom nekakvog arhetipa balkanskog homopilitikusa koga zatim, zaštićen autoironijom, overen i često korišćenim pseudonimom Raboš Rakijaveli, neštedemice šiba. Neretko, Radić izlaže ironiji svoje mete jer su to zaslužile svojom gramzivošću, vlastoljubljem ili nekim drugim porokom, ponekad ih šiba iz čistog razumevanja prema njima, pa ona problematična nadmoć podsmevača u granicama dobrog ukusa.Dragorad Dragičević