Pokloniti srce Beogradu

U hiljadu godina dugoj istoriji jednog grada, u Beogradu je duže ili kraće vreme boravila šarolika grupa namernika. Hodočasnici i diplomate, vojnici i veštenici,lekari i apotekari, inženjeri i kartografi, arheolozi i slikari, pisci i novinari i, naravno, ne treba zaboraviti razne avanturiste, prolazili su gradom zadržavajući se kraće ili duže vreme u njemu u zavisnosti od toga da li su ovuda samo išli putem u druge zemlje ili se u njemu iz radoznalosti i raznih poslova bavili. Većina njih je — jedni perom a drugi kičicom, jedni rečima a drugi slikom — ostavila pisane ili vizuelne tragove o svome boravku u gradu na obalama dveju reka.Duži boravci uovom gradu postali su svakodnevna pojava tek posle velikih ustanaka i buna prvih decenija XIX veka, u godinama kada je obrise počela da dobija jedna nova zemlja u Jugoistočnoj Evropi. Ona, Kneževina Srbija, i njen Poknajpoznatiji grad na obalama Dunava i Save, Beograd, počeli su kao magnet da privlače putnike u svoj zagrljaj. I kada bi sunčevi zraci „rasterali izmaglicu” tokom plovidbe Dunavom, koji je „pred Beogradom veličanstveno širok”, pred putnicima bi se ukazao grad koji su tako željno hteli da vide i posete.