Pohod na Bar Hoto

„Ovde sam podnosio mnogo neprijatnosti, trpeo vrućinu, hladnoću i lošu vodu, uši, bio prekriven čirevima, bolovao od dizenterije – ali nikada i nigde se nisam osećao slobodnijim nego u Mongoliji. Nisam u njoj pronašao ono što sam tražio, nisam napisao roman, nisam postao budista; ali, za razliku od Sankt Peterburga, gde blizina vrhovne vlasti iskrivljuje razmere stvari, gde se utvare pretvaraju da su ljudi, a još češće – žene, gde knjige cure maglu, a zvukom zlata se kupuje miris hrane, gde nema istine, već samo svrsishodnosti – ovde, na ovoj oskudnoj zemlji, živeo sam među živima, video sve boje sveta, hodao uz smrt, voleo i bio srećan.“;– Leonid Juzefovič