Pod srpom i čekićem i druge priče

Prvi ruski pisac ovenčan Nobelovom nagradom.Opet su došla mračna, nemirna vremena, bojim se – zadugo. Vuk dlaku menja, ali ćud nikada! Takva je i Rusija: čitava naša istorija je korak napred, dva nazad, svom iskonskom biću – sirovom primitivizmu, prapočetku stvari.Poslednji klasik i prvi ruski pisac ovenčan Nobelovom nagradom 1933. godine, Ivan Bunjin je modernista koji se javio na prelomu dva veka i dve epohe, objedinivši najbolje tradicije ruske književnosti XIX veka – Puškinovu jasnost, Tolstojevu prirodnost i Čehovljevu sažetost – sa književnim ukusom nastupajućeg „srebrnog veka“ ruske književnosti. Pošto je emigrirao u Pariz 1920, u Sovjetskom Savezu je proskribovan, ali se proslavio ne samo među ruskim emigrantima i francuskim piscima već ga zapažaju i D. H. Lorens i Leonard Vulf koji prevode i objavljuju njegove priče u znamenitoj izdavačkoj kući Hogart pres.Preteča književne minijature XX veka i majstor kratke forme, Bunjin virtuozno evocira uspomene iz predrevolucionarne Rusije, sva ona neprolazna obeležja jednog doba koje je nestalo ili je na izdisaju. Ovim izborom, koji žanrovski i tematski uokviruje „Rusiju na izmaku“, obuhvaćene su kratke priče nastale najvećim delom posle 1920, objavljivane u ruskim časopisima u emigraciji i njegovim zagraničnim zbirkama priča i zapisa.„Nije mi poznat nijedan pisac čiji je spoljašnji svet tako tesno povezan s unutrašnjim, čiji su osećaji tako tačni i neophodni, a svet tako samosvojan i nepredvidljiv.“– Andre Žid„Mene je sovjetski vojni tribunal 1943. godine osudio na deset godina logora zato što sam izjavio da je Ivan Bunjin ruski klasik.“– Varlam Šalamov„Emotivni naboj Bunjinovih sećanja podseća na Prusta… Zapanjujuće prijemčivo.“– Publishers Weekly