Peron samoće

Ovo je roman o milionskom Beogradu. O Starom gradu u njegovom srcu, u kojem samoća zahvata i kuće i ljude zarobljene ogolelim fasadama, zagledane u tminu dvorišta u kojima jedva da prosine ruj kiselog drveta, u podrumske prozore iz kojih bije teška memla.Romansijer opisuje svoj životni put imaginarnim vozom od rodnog Vršca, preko usputnih stanica (Rovinja, Sombora, Tršića, do Banje Kanjiža, u kojoj se roman epiloški okončava), do poslednje stanice – Beograda, do terase za sećanje koju zahvata nemilosrdna divlja loza.