Pero na vetru

U najmračnijim trenucima, nada je jedino što preostaje.Kad zavlada tama, ja sam tvoja svetlost. I jeste, ona je moja svetlost. Drži me za ruku i miriše na svež sneg, na ruže i zvezde. Jedno malo pero, paperjasto i belo, lebdi kratko pred nama, a onda zaleprša.Frida. Ime koje u bunilu klizi sa očevih usana, dok se na ruci, ispod narukvice sata, nazire tetovaža. Ko je ona, i zašto je otac toliko dugo skrivao njeno ime? Rešena da istraži očevu prošlost, Mirijam pronalazi uniformu iz logora Ravenzbrik, skrivenu među majčinim stvarima.U porub stare uniforme ušivena su pisma koja je Henrik dobijao od Fride.