Pas

Sećam se trenutka kad sam osetio da imam srce i odmah sam shvatio da je svet moj.„Progovorio je pas. Tokin mu je dao glas. Njegove priče sad možemo da čujemo, a svaki korak da vidimo. Priče su opasno dobre, a Pas je baš dobar. Psi prezime nemaju, ali nadimke imaju. Dosta. Tokinov Pas priča dobre priče. Dobro bi bilo da i čovjek nekad iskrivi glavu, da promijeni perspektivu kao pas kad mu nešto nije jasno. Kroz ovu knjigu bolje upoznajemo i grad i ljude. Pas je vodič na četiri noge, zavlači se u svaki ulaz, prolaz, haustor i dvorište. Zna sve prečice, rupe, ćoškove i zamke. Ide tamo kud čovjeku ne pada na pamet da zakorači. Pjace poznaje najbolje. Tu je na svom terenu. Tokinovom Psu vjerujemo sve, da zaista govori i misli tim urbanim gradskim jezikom i žargonom. Ubijedio nas je. Svaka rečenica je kratka, snažna, pseća, neke su izgovorene kroz zube, a neke iz srca. Ova knjiga nam pomaže da se spustimo, sagledamo stvari iz niže perspektive, da vidimo koliko propuštamo jureći za onim što je (ne)važno. Pas osjeća svu milost i okrutnost ljudi, ima skener za dušu, pročita čovjeka na prvu. Pogrešna je uzrečica: „Laže kao pas!“ Kad je pas nekoga slagao? Nema potrebe za tim. To je najveća laž da psi lažu. Ne dodaju, ne uljepšavaju, sve je kako jeste. Pas je iskren. Do koske! Tako i Tokin piše, iskreno i do koske. Tokin je dobro pročitao pse. Dobra je ovo knjiga. Dobar je Pas!“– Đuro Radosavović