Ovoga mi vina

In vino veritasU načinu na koji Pera Samardžija piše o vinu Francuzi bi rekli da se ogleda dobar ukus, bon gout. On se prevashodno prepoznaje u pristupu koji čitaoca ne opterećuje i ne zatrpava rogobatnom terminologijom. Nema prevođenja govora o vinu u neki metajezik. Zato priče o vinu Pere Samardžije ne liče na savremene likovne kritičare. Naprotiv, njegov je jezik pitak poput laganog vina, uvek je lak i lepršav, pristup mu je ljudski, sklon navođenju nekih lokalnih šala, osobenosti ili kurioziteta, poput one prema kojoj je upravo nepce „centar sveta”. Ova je knjiga zato mnogo više od subjektivnih procena pojedinih vina ili vinarija. Pored mnoštva ličnih istorija vezanih najčešće za osnivače pojedinih vinarija, tu su i povesti sa osenjivanja vina na sajamskim manifestacijama, priče o vinskom turizmu koji je kod nas tek u povoju, pa čak i priča o jednom filmu Sideways, čiji je glavni vinovnik zapravo vino, odnosno uživanje u njemu. Nekome može da zvuči bizarno, ali nakon jednog jedinog filma, potražnja za burgundcem, ili pino noarom skočila je preko dvadeset procenata u SAD. Za autora ove knjige vino nije tek jedno među alkoholnim pićima. Ne, vino je život, pa mu se tako i pristupa. Zato je ovde istovremeno reč o životu vina i vinu kao životu. U pitanju je čitava mala istorija jedne kulture.Dragan Prole