Ostrvo nestalog drveća

„Ova tragična priča ublažena trajnom ljubavlju i fantastičnim završetkom sveukupni je trijumf književnosti Elif Šafak.“– Shelf AwarenessČudesna priča o pripadnosti i identitetu, ljubavi i traumi, prirodi i obnovljanjuKipar 1974. Dvoje mladih sa suprotnih strana podeljene zemlje sastaju se u taverni u gradu koji oboje nazivaju domom. Taverna je jedino mesto gde Grk Kostas, hrišćanin, i Tukrinja Defne, muslimanka, mogu krišommogu krišom da se sastaju. Sa pocrnelih greda vise venci belog luka, papričica i začinskog bilja. U njoj se nalaze najbolja hrana, muzika i vino u gradu. Ali ta taverna je još po nečemu posebna: u njoj čovek, makar i na nakratko, može da zaboravi na spoljašnji svet i njegove neizmerne patnje.Usred taverne raste smokva kroz otvor na krovu. To drvo je svedok radosnih sastanaka dvoje mladih. Tu je i kad izbije rat, i glavni grad bude spaljen i razrušen, kad se mladi rastanu, a vlasnici taverne nestanu.Decenijama kasnije u severnom Londonu šesnaestogodišnja Ada Kazancakis, koja nikada nije posetila ostrvo na kom su joj roditelji rođeni, želi da pronađe svoje mesto u svetu i očajnički traga za odgovorima pokušavajući da razotkrije godinama skrivane tajne. Jedina veza sa zemljom njenih predaka jeste smokva koja raste u dvorištu njihove kuće.„Roman razotkriva koliko priče naših predaka nesvesno oblikuju naše živote i koliko je važno da razumemo naše nasleđe.“– Washington Post„Divan srceparajući roman o mračnim tajnama građanskih ratova i zlu ekstremizma.“– Margaret Atvud„Izuzetna promišljanja o nekim od najvažnijih životnih pitanja: o identitetu, istoriji i značenju.“– Time„Mudar roman o ljubavi i tuzi, korenima i granama, raseljavanju i domu, veri i uverenju. Ostrvo nestalog drveća je melem za naša bolna vremena.“– Dejvid Mičel