Opasne godine

Ime danske spisateljice Karin Mihaelis pomenuo je jednom, u zanimljivom kontekstu, Miloš Crnjanski. U pismu Marku Ristiću, 17. januara 1929 godine, naš pisac zapisuje sledeće:” Ako Vas pak zanima ja uveliko radim na novom romanu, beogradskom, i ako me ne vrate u Beograd, što može svaki dan da mi se desi, biću sa njim gotov marta. O njemu još niko ništa ne zna. Mogu Vam reći toliko da malo liči na Opasne godine – od Katarine Mihelis, pa me to ljuti.”Dovoljno da ponovo pročitamo ovaj roman.Roman Opasne godine preveden je na srpski i štampan u Beogradu 1911. godine. Štamparija “Šumadija”. Na knjizi stoji “Prevod sa nemačkog”- imena prevodioca nema. U tom izdanju nalazi se i predgovor koji je francuskom izdanju napisao Marsel Prevo (1862-1941), francuski pisac i dramaturg, član Francuske akademije, autor knjige Nova ženska pisma.Karin Mihaelis (1872-1950) danska je književnica i novinar, autorka više dela: Vernost do groba – roman jedne dobre devojke, Sedam sestara -roman jedne danske porodice, Devojka paticvrk- humoristički i socijalni roman, Bibi- roman. Pisala je i kratke priče i dela za decu.Roman Opasne godine (ili Žena u opasnim godinama) ima dvostruku zanimljivost: kao književno umetničko delo i kao studija o ženi. Mada se te dve komponente ne mogu razdvojiti. Povodom knjige Opasne godine nastali su slogani “Dozvolite drugima da se zagledaju u biće žene”, “Kinematografija ženske misli”, “Poznavanje ženske duše”…U formi pisama i dnevnika, Mihaelis piše filozofiju razvoda kod žene na početku zrelih godina.Pred čitaocima je večita tematika o kojoj jednaku raspravljaju žene i muškarci… Razmatranje i preispitivanje senzibilne žene i njenih tajni.