Ono malo soli

„Povodom pitanja posvećenog savremenoj đavolijadi podsećam na narativ o orlu i petlu, kojeg sam našao kod ruskog starca, Svetog Siluana Svetogorca. Orao se, leteći u visine, naime, naslađivao lepotom sveta, sve misleći na ono čega se njegovo oko nije moglo nagledati, ali misleći i na petla koji, osim svog dvorišta, ništa nije video. Odlučio je da ode do njega i da mu ispriča šta je sve video i doživeo.Međutim, kada je sleteo na krov seoske kuće i video kako se petao šepuri među kokoškama, imao je utisak da je zadovoljan. Pa, ipak, odlučio je da mu prenese deo vlastitih utisaka i znanja. Petao ga je slušao, ali ništa nije razumevao – i jedan i drugi su, izgleda, polazili od toga da su zadovoljni vlastitom sudbinom. Sveti Siluan veli da je orao sličan duhovnom, a petao neduhovnom čoveku. Duhovni čovek, kao orao, leti visoko i dušom oseća Oca našega, duša neduhovnog je prazna i rasejana. I kada duhovni i neduhovni čovek ukrste poglede, obojici je nelagodno i teško se sporazumevaju.Bacite pogled, unazad, na savremeni svet, osmotrite, pažljivo, šta je dolazilo s Istoka, šta sa Zapada, u minulih četvrt veka, i procenite gde duhovnost stanuje, a gde je izgnana. Ko je orao, a ko petao!?I gde se prostire svet praznine, lenjosti i razvrata, svet praznoslovlja, mnogoslovlja i štetnoslovlja, a gde ukazuju mala svetla koja su velika.”Ovakve i još mnoge interesantne eseje i uvide grupisane u pet celina, pronaći ćete u knjizi „Ono malo soli”, Selimira Radulovića.