Ona koja jeste

Ležali smo na krevetu te letnje noći, u mraku, dok je promaja u starom stanu pravila buku. Čuli su se blago jezivi zvuci, kao da se neko šunja. Star parket je škripao, zavese su se jogunasto povijale na promaji, svetlost nam je pružala jedino mesečina koliko joj je okvir prozora dozvolio a nago telo bilo je zagonetno osenčeno. Ana me je, valjda inspirisana okruženjem, upitala: „Šta ako razbojnik uđe i ubije te?“ Kao odgovor munjevito sam predložio: „Uhvati ga za ruku i u mojoj toploj krvi vodite ljubav. Bar ćeš imati izgovor što si se predala. Borba za život te naterala tako da postupiš.