Odvaljeni, droge u trećem rajhu

Prevod: Miloš MitićAko ste mislili da već sve znate o II svetskom ratu i uzrocima koji su doveli do verovatno najvećeg zločina u istoriji čovečanstva, bilo bi dobro da razmislite još jednom. Pred vama je knjiga koja može iz korena promeniti vaš pogled na zvaničnu istoriju nacizma, i mnoge neshvatljive stvari koje su se dešavale u Nemačkoj između 1933. i 1945, učiniti bar malo logičnijim. Da li ste znali da je Treći rajh bio jedna velika farmaceutska fabrika koja je u enormnim količinima proizvodila amfetamin (pervitin), dostupan u apotekama, bez ikakvog recepta? Šta više, preporučivan je i trudnicama. Kada je počeo rat, nemački vojnici su dobijali dnevne doze pervitina, pa nam je tek sada malo jasnije kako je bilo moguće izvesti blickrig i četrdeset sati napredovati kroz Francusku bez trunke sna. Ipak, najviše zastrašuje činjenica da su skoro svi nacistički lideri, a naročito Hitler i Gering, bili teški zavisnici od metamfetamina, kokaina, eukodala, morfijuma, koje su primali intravenozno. Dnevnici Hitlerovog ličnog lekara, Teodora Morela, otkrivaju nam da je nacistički vođa neke od najvažnijih, najstrašnijih, ali srećom i najpogrešnijih odluka doneo upravo pod uticajem teških droga. Ova knjiga nam otkriva kako je Gering mogao sasvim dokrajčiti britansku vojsku kod Dankerka, ali je baš ta dva presudna dana bio potpuno drogiran i nesposoban da zada završni udarac koji bi verovatno promenio tok rata. Suluda samoubilačka kontraofanziva u Ardenima, kao i iznenadna odluka da se krene na sovjetska naftna polja, takođe su rezultat Hitlerovog gubljenja veze sa realnošću usled teške intoksikacije. Droge svakako ne mogu biti opravdanje za počinjene zločine, ali svakako mogu biti objašnjenje za njihov intenzitet i neshvatljiv obim. Polako počinjemo da shvatamo činjenicu, ne samo da je grupa psihopata bila na čelu najveće svetske vojske, već i da su te psihopate, preko svega, bili potpuno „odvaljeni”.