Odrasli nisu dorasli

У чему је штос? Па у томе што ни одрасли ни деца у Протићевој прози не шлајфују у изанђалим шаблонима који су одавно оковали огромну већину овдашњих писаца за децу, али и оне телевизијске и позоришне дечје „забављаче” који су већ досадили, што би се рекло, и Богу и деци, а већином и родитељима, с тим што родитељи, мазохистички приморани на дипломатију, нису вољни то да признају. Књига Одрасли нису дорасли, као нека врста топле, наше парафразе Симпсонових, забавиће и насмејати и одрасле, исто колико и децу; и тате, маме, баке и деде исто колико и ћерке, синове и унучиће. Није ово штиво за све генерације, што би се рекло по офуцаној матрици; не, ово је књига за све људе. (Владимир Д. Јанковић, Политика)