O spokojnoj žizni

Kratkoje napisanije o spokojnoj žizni (1788) Aleksija Vezilića jeste prva zbirka lirike u srpskoj književnosti. Danas se ovi stihove tumače kao vid kritičkog prosvetiteljstva kojem uopšte ne smeta što je ispevan u dva klasična oblika, heksametru i safičkoj strofi, onim formama koje su posrbljene u svojoj morfologiji i koje su iznikle iz tradicije latinskog svetovnog pesništva. Vezilićeva skepsa, odlična baština Sterijinoj, izvorište je tražila u čuvenom jevanđeoskom: „A kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi.“ Prosvetiteljski je, konačno, i njegov kritički način razmišljanja, sav u prostornim a ne vremenskim koordinatama.