O smislu svitanja

Ne čudi, što Olivera i naslovom jedne antologijske pesme Sunčev hod po atlasu tela, geografijom planete upesmljuje i sopstveno telo. Jer, atlas njenih predaka je ogromni zahvat i put od Bajkala u Sibiru i Šolohovljevog „Tihog Dona“ i Rostova do srpske Save i evropskog Dunava! Te vode Istoka i Zapada teku do Crnog mora, gde se mešaju u nešto što više ne teče horizontom, već ima svoju vertikalu – mističnu dubinu nove vode i visinu neba iznad, koje se u njoj ogleda.Njena lirika je „narisani“ i poetskom slikom mapirani veliki atlas vremena od praiskona do danas, zemlje i čoveka, daljine i blizine, ljubavi i njenih simbola, osećanja i misli, pesnika i pesme...Miša Lazar, pisacPrijateljski ispružena ruka, u njoj pregršt poezije na dar – minijatura isceljenja. I nova radost, meni Čitaocu, ista ruka nudi pomoć da pređem most od svakodnevice do čarolije.Kroz prozor kuće od misli i mirisa, vidim i prepoznajem ljubav i misao u svakom suncokretu, zumbulu, lipovom cvetu, trešnjinom cvetu, bosiljku…Ovde Ljubav i Svetlost dišu!Prof. Nataša Pejović, pesnikinja