O milanu nediću

Публикација Јована Тришића настала је у специфичном контексту послератне емигрантске полемике и сукоба између прочетничких и пронедићевских фракција. Услед изражене политичке мотивисаности, аутор износи низ чињенично неутемељених тврдњи. Као очигледан пример издваја се теза да су Милан Недић и Димитрије Љотић директно одговорни за ширење комунистичког устанка због наводног укидања жандармерије и претходног редуковања њене муниције.Архивска грађа демантује ове наводе. Рестрикција наоружања и муниције српске жандармерије спроведена је по налогу немачких окупационих власти још почетком маја 1941. године, што искључује одговорност домаћих колаборационистичких органа за тај конкретан потез. Основна намера Тришићевог рада огледа се у покушају екскулпације сопственог покрета пребацивањем целокупне историјске и политичке одговорности на Недића и Љотића. Због наведених карактеристика, ово дело губи научну објективност и примарно се категорише као пристрасан извор мемоарског порекла.