O letenju

Nije se Leonardova avantura zadržala samo na umetnosti. Njegov višestrani i pragmatični duh je tražio realna rešenja. Želeo je da otkrije način kako bi čovek istinski mogao da leti. Godinama je posmatrao ptice, potanko izučavao ptičiji let, neprestano praveći beleške o svojim uvidima (kodeks tih Leonardovih zapisa o ptičijem letu jezgro je ove knjige), izvodeći zaključke o mehanici i aerodinamici, neophodne za praktično izvođenje čovekovog letenja. Tako je, prema modelu papirnih zmajeva, izumeo piramidalni padobran od lanenog sukna, zamislio i različite leteće mašine, glajder s krilima kao u slepog miša, a pre svega ornitopter, koji stotinama godina prethodi današnjem helikopteru. Naposletku je shvatio da ptice ne duguju svojim krilima mogućnost uzdizanja i savladavanja gravitacije nego da su u pitanju različiti vazdušni pritisci ispod i iznad ptičijeg tela. Za potrebe svog eksperimentisanja u tom smeru, izmisliće barometar i anemometar. Potisak odozdo nas podiže, a krila samo tu ispomažu u stabilnoj navigaciji kroz vazduh i postizanju razlike u pritiscima, koji su zavisili od strujanja vazduha. Taj princip je pokušao da ostvari u konstrukcijama svojih mašina, i taj princip je onaj na kojem počivaju prve i izvesne današnje leteće mašine. Mada nije poznato da li su braća Rajt, kad su 1900. godine konstruisala svoj prvi glajder, bila upućena u Leonardova istraživanja (istina je da su se trudila da se obaveste o svim aerodinamičkim podacima poznatim do njihovih dana), koja bi im svakako bila od velike pomoći, bez ikakve je sumnje da su ih uvidi leonardovskog tipa vodila na prave probleme koje je trebalo rešiti da bi se čovek podigao u vazduh. Njihov uspeh u tome bio je donekle posredan, ali nepobitan dokaz da je Leonardo bio na dobrom putu.