Nula, nula, nula

„Koku koristi onaj što sedi pored tebe u vozu, a uzeo ju je jutros ne bi li se razbudio, ili vozač za volanom autobusa kojim se voziš kući... Koku uzima onaj ko ti je najbliži. Ako ne tvoj otac ili tvoja majka, ako ne tvoj brat, onda tvoj sin. Ako ne tvoj sin, onda tvoj šef. Ako ne on, onda medicinska sestra koja menja kateter tvom dedi, a s kokom joj sve izgleda lakše, čak i noćne smene. Ako ne ona, onda moler što kreči sobu tvoje devojke – počeo je iz radoznalosti, a na kraju je zapao u dugove. Oni koji je koriste su tu, nedaleko od tebe. Koristi je portir u tvojoj zgradi, ali ako je ne koristi on, onda je koristi profesorka koja drži privatne časove tvojoj deci... Gradonačelnik kod kojeg si bio na večeri. Projektant kuće u kojoj živiš, pisac kojeg čitaš pre no što zaspiš... Ali ako, pošto malo bolje razmisliš, zaključiš da niko od ovih ljudi zapravo ne šmrče kokain, onda nisi u stanju to da vidiš ili lažeš sebe. Ili si, jednostavno, ti onaj ko ga koristi.” Roberto Savijano "Nula nula nula"