Noumenon: O činjenicama i vrednostima

Ovde sam uključio jedan test o činjenicama – varijantu reprezentativnog realizma („Zvezdano nebo nada mnom“;, kako je to Kant rekao), što je, u početku, proširena diskusija o Boškovićevim, Kantovim i Hegelovim spisima o fizičkoj stvarnosti. Da bih izbegao da tekst postane nečitljiv, izbegao sam da dajem mnogo uvodnih objašnjenja. Međutim, publika kojoj je knjiga namenjena najverovatnije je upoznata sa osnovnim idejama tih filozofa. Eseji o vrednostima koji slede („Moralni zakon u meni“;, ponovo citat iz Kanta) ovde se bave, s jedne strane, socijalnom pravdom, a s druge strane, etikom kako je poštuju pojedinci. Konačno, uključio sam poglavlje o estetici, kao najprivatnijoj, individualnoj sferi sistema vrednosti ljudskih bića. Dakle, tvrdim da je svet skup interakcija entiteta koji, dalje od prirode, za nas ne postoje. Imanuel Kant je taj koncept nazvao noumen; to je samo ime, ali po mom mišljenju adekvatno. Mi, naravno, pravimo razliku između dobra i zla i u našim ljudskim interakcijama, smatram da je najvažnije dobro pravda, posebno socijalna pravda. Šta je sama pravda, opšte značenje pravde, ne raspravljam jer verovatno postoji samo kada se primeni na nešto, naime na društvene odnose, od kojih neke opisujem. Takođe se tvrdi da smo svesni šta je dobro ili loše samo u oblasti naših interesovanja. Termin interesovanja shvatam u najširem mogućem smislu. Tako sam pokušao da izbegnem tautologiju ponuđenog objašnjenja i da objašnjenje postavim u centar aktera – ljudskog bića. Mislim da se ista logika odnosi i na najintimnije, najindividualnije namere nas, estetske vrednosti, koje postavljam što je moguće bliže ljudskom „ja“; koje određuje sve estetske vrednosti i time uključuje potpunu zamislivu slobodu za čoveka. Ovo čini da estetska vrednost izmiče svim krutim definicijama. To ne znači da su estetske vrednosti relativne. Naprotiv, mislim da je sasvim jasno šta je lepota, šta je dobro, a šta manje dobro.