Noje u gradu

Kada se grad tromo povija na poljubac mraku, otvaraju se dojke ogromne noći.Ulicama teče mleko. Nebo miriše na san odojčeta i porodiljin predah. Muškarci izlaze iz podruma kašljući. Poraženi. Razapeti na grudi koje se svojom toplinom svete mrazevima. Ljudi seku grad napola kao hleb, da svako dobije svoje parče. Ima toga u ljubavi – sakaćenja. Sa ratovima između rasa širok udarac nožem duž jedne zelene linije. Sa gloženjem ljudskih srca, duboko, do moždine života i srži smrti.Jedino što žene, pošto mnogo vole muškarce, mogu i ponosno da im dodele toplu jutarnju kafu i šal koji im stavljaju oko vrata.