Nimfe iz doline

Knjiga Nimfe iz doline, objavljena u jesen 1906. godine na arapskom jeziku, sastoji se iz tri priče: „Pepeo prošlosti i večna vatra“, „Marta al-Banija“ i „Opsednuti Johana“.Prva pripoveda o feničanskom svešteniku koji, reinkaniran u pastira posle dve hiljade godina, pronalazi svoju izgubljenu verenicu u liku seljanke; druga, o siročetu, koje je zaveo pa napustio bogati varošanin; treća o svađi nekog pastira sa kaluđerima jednog manastira.Ovo Džubranovo delo sadrži teme i ideje koje su prisutne i u njegovim kasnijim spisima: metempsihoza (verovanje karakteristično za spise «mahdžera», arapske književne emigracije u SAD), obespravljenost žena na Bliskom Istoku, i uzvišenost Hrista suprotstavljena niskosti sveštenstva (opterećenog voljom za moć i pohlepnošću).Već od samog objavljivanja, Nimfe iz doline su izazvale nezadovoljstvo u arapskim zemljama. I sâm Džubran o tome svedoči u pismu svom rođaku Nakleu: „U Siriji me osuđuju kao bezbožnika, a u Egiptu pisci me kleveću govoreći: ‘On je neprijatelj pravičnih zakona, porodičnih veza i tradicija predaka’. I ako bolje razmislim, priznajem da su oni u pravu, jer znam da se moja duša gnuša zakona koje je čovek napravio za čoveka, a ja se gnušam i tradicija koje su zaveštane budućim generacijama. Ova mržnja je plod moje ljubavi za duhovno i sveto osećanje koje bi moralo biti izvor svakog zakona ovde i sada, jer je ono odraz Boga u čoveku... Osećam da postoji velika snaga u dubini moga srca koja želi da se pokaže, i ona će se s vremenom ispoljiti ako to bude volja Neba.“Ove njegove reči, napisane kada je imao tek dvadeset i tri godine, svedoče u kojoj je meri bio svestan duhovne misije koja mu predstoji.P.L.