Nije rečnik za seljaka

Studija Nije rečnik za seljaka donosi uvid u leksikografiju i leksikografske opise sa aspekta kritičke lingvistike, pre svega kritičke analize diskursa i kvir lingvistike, čime se uključuje u rasprave u okviru kritičke leksikografije. Daje prikaz istraživanja o položaju rečnikâ u društvu i njihovog shvatanja u raznim kulturnim kontekstima, kako sa aspekta laičke javnosti tako i leksikografa i lingvista. Takođe analizom rečničkih opisa otkriva njihovu ideološku prirodu. Rečnički opisi su interpretacija diskurzivne realnosti kroz oči leksikografa, hvatanje nestabilnog značenja koje se neprestano menja u diskursu, dakle uvek su leksikografski aproksimativ – i istovremeno interpretacija, zato je logično da je leksikografski rad daleko od bilo čega što bi moglo da bude objektivno. (Iz Predgovora)SadržajPredgovorI POSTSTRUKTURALISTIČKA LINGVISTIKA I KRITIČKI PRISTUPI1. Poststrukturalistička lingvistika2. Kritička lingvistika i kritička analiza diskursa3. Kvir lingvistika4. Kritički pristupi i leksikografija5. Kritički pristup i korisnik rečnika II IDEOLOGIJA STANDARDNOG JEZIKA1. Standardizacija i ideologija standardnojezičke kulture2. Ideologija jezičkog standarda i savremena demokratska društva3. Ideologija standardnog jezika i rečnik III REČNICI NISU NEVINI1. Iz diskursa u rečnik i nazad u diskurs2. Na kakav način iz diskursa do rečničkog opisa?3. Rečnički diskurs: daleko od nevinosti3.1. Izbor rečničkih odrednica3.2. Definisanje i primeri upotrebe4. Rečnici, dakle, nikada nisu nevini IV HOMOSEKSUALNOST, EGZIBICIONIZAM I DRUGE PERVERZNOSTI1. Ideologija: odstupanje od norme kao devijantnost2. Može se i bolje3. Još uvek u ormaru V GDE SU NAPREDNE I RAZUMNE ŽENE?1. Rečnik o ženama2. Reprezentativnost građe i izbora leksikografa3. Rečnik kao jezički anahronizam4. Popravljanje rečnika: šta je krenulo naopako?5. Korpusnolingvistička metodologija u kvir pravcu VI UZMI REČNIK PA UDRI PO CIGANINU1. Rečnik kao apsolutni autoritet i zloupotreba rečničkih informacija2. Koga podržavaju leksikografi?3. Nestabilnost značenja: mesto za novi leksikografski pristup VII REČNIK ZA ŠTA ILI ZA KOGA?1. Uloga rečnika u društvu: za koga ili za šta?2. Za koga: savremeni pristupu u leksikografskim korisničkim istraživanjima3. Očekivanja mlađe generacije korisnika4. Interdisciplinarni pristup5. Šta s rečnikom u budućnosti? VIII ŠTA SADA ODNOSNO KAKO DALJE?1. Kritički pristupi i leksikografija2. Otvoren pristup i leksikografski podaci3. Digitalna humanistika i lekskografija IzvoriLitraturaIndeks imenaIndeks slika, tabela i grafikona