Nečisti i čisti: roman

„Veoma je retko, a tako i treba da bude, da roman svojim naslovom objašnjava suštinu i smisao. Može nagoveštavati, intrigirati, provocirati maštu, ali ne dalje od toga. Potvrda da sam na pravom putu jeste nedavno pročitani roman, poznatog pisca, Đorđa Lebovića, „Semper idem“ – uvek isto. Budi znatiželju, a nudi taman koliko treba. Uostalom, literatura ostavlja pitanja bez namere da daje odgovor. Roman Gorana Zečevića NEČISTI I ČISTI upravo to i čini. To je čežnja ličnosti da se otme delovanju glomaznih i razornih mehanizama: ISTORIJE, IDEOLOGIJE, POLITIKE.To je traganje glavnog junaka za izgubljenim identitetom, često bolno i retko uspešno. Dijaloška forma romana često prepliće planove posmatranja i samoposmatranja; doktor – pacijent. Teško se oteti utisku da su istaknuti vidni elementi romana toka svesti, naročito u introspektivi glavnog junaka: ranjiva sadašnjost, još bolnija prošlost, mešavina sna i jave, realnog i irealnog i da oni čine stilsku i umetničku strukturu romana. Temeljno i romansijerski vešto, lirski ironično, epski fragmentarno, svi ovi elementi pripovedačkog manira čine da je knjiga Gorana Zečevića čvrsto komponovan roman. Mimo tradicije se ne može, čak i kada se tradicija napada i pokušava odbaciti.Pisac nije ni imao nameru da se igra formom, da traži novu ili da na tom putu teži originalnosti. On o večnoj temi govori iz kutka ličnog senzibiliteta. To je, čini se, ono što knjizi daje osobenost i preporučuje je za čitanje, tumačenje, razmišljanje.“Vukašin LazovićRoman Nečisti i čisti Gorana Zečevića, prati nekoliko poslednjih meseci života kapetana Jugoslovenske narodne armije, znakovitog imena Vojin. Vojin je vojnik ali u obliku Vojno, koji se često sreće u starijoj našoj poeziji, naročito epskoj, znači i muž, muškarac. Vojin, vojnik i muškarac posećuje, u pravilnim razmacima, doktorku na VMA, psihoterapeuta jer je pritisnut strahovima, pre svega od gužve i ljudi, koji mu onemogućavaju da, posle rata u kojem je predvodio svoje vojnike, nastavi da radi, da obavlja svoje oficirske dužnosti. Sećanja na rat i pogibije mladih vojnika, koja ga neprekidno opsedaju, onemogućavaju ga da se prilagodi životu posle rata, da prihvati ponašanje (koje je poželjno i koje većina prihvata) kao da rata nije ni bilo. Tako je već na prvim stranicama romana vidljivo da se radi o ličnosti koja jasno uočava razliku između onoga što život stvarno jeste (i šta i kakav je bio) i onoga kako se sada živi, šta se misli i oseća svuda oko njega."Gde si to nestao?U prošlosti!Pokušavaš da nađeš izlaz?Izlaza nema…"