Naličje mastila

Čitajući Vjećeslava Berara vi zalazite u puno rascvetavanje vrta njegove percepcije. Njegove ispisan rečenice podsećaju na stranicu nekog starog ruskog romana. Sneg u njegovom romanu veje kao na kakvoj lepoj zimskoj razglednici. Duh vremena se neprestano menja, podižući prašinu nostalgije za sobom, tako nešto može zapisati samo osobeni knjigostvoritelj… Pred nama je kreativni tornado u potrazi za rečenicama. Njegov rečenični spis izvodi graciozne leksičke piruete. Berar iz knjigeu knjigu ređa rečenice fine tonalnosti pokušavajući da nakalemi nove voćke na stare…Kao i njegov glavni junak, u romanu, Dorsoduro oblači svoj manuskript u novo ruho… Ima u njemu podosta nadrealističkog… Pišući roman pisac shvata da se i sam našao u rečenici zalutalog romana, traži izlaz da se vrati pisaćem stolu i mastilu tesno skrojenog nalivpera, i nalazi sebe zatočenog samim sobom u violinskim ključevima sopstvenog rukopisa…Milutin Ž. Pavlov