Na sunčanoj strani

Roman Na sunčanoj strani značajan je i kao piščev pokušaj da ličnu biografiju pretvori u roman i tako naratizuje raspoloženja i dileme iz pesama u prozi Ex Ponto i Nemiri i da dramatizuje svoja nekadašnja tamnička iskustva na pripovedački složeniji način i manje biografski prepoznatljiv. To mu, izgleda, nije pošlo za rukom, zbog čega je i odustao od pisanja romana (...) Roman Na sunčanoj strani bio je, dakle, u svakom pogledu, različit od pripovedaka koje je Andrić objavio u tri knjige dvadesetih i tridesetih godina 20. veka.