Misli

Leopardijeve Misli pojavile su se po prvi put po smrti piščevoj 1845, premda ih je on lično izabrao i sredio. Pesnik ih pominje pred samu smrt, kao "kao neobjavljenu knjigu Misli o naravima ljudskim i ponašanju ljudi u Društvu". Mnogi od ovih fragmenata pisac je uzeo iz svoje veoma bogate radionice - Zibaldona, dok su drugi u potpunosti novi. Za razliku od neposrednih misaonih izliva u Zibaldonu - velikom dnevniku piščevih intimnih i svakodnevnih preokupacija, napisanih i zapisanih ad hoc, punih filoloških i semanitčkih primesa, ove Misli su stilistički doteran rad, doveden do svirepe čistote kao epigrafi ispod životnih slika u stalnome pokretu.