Mimoilaženja

Pripovedački dar Božidara Travice najpre se oseti u njegovom usmenom izlaganju, u načinu na koji evocira svoja sećanja. On svojim čulima upija život, percipira sve što vidi, čuje, zapazi, iskusi, a istovremeno sve to propusti kroz sito misaonog odabira. Svaki pisac piše o sebi ili daje deo sebe da bi oživeo priču. U knjizi „Slučajne Sudbine”, Božidar plete priču kao kada baka plete džemper u koji svi gledaju s puno iščekivanja, ne bi li saznali kakav će i čiji na kraju biti, a njegovo nadahnuće je život onakav kakav jeste. Gordana PetkovićLakovićU nabreklom proznom prtljagu Božidara Travice, koji godinama sobom po svetu nosi, mnoštvo je isprepletanih sudbina i događaja, proživljenog i izmaštanog, putopisnog, zavodljivog i avanturističkog, svakodnevnih i začudnih situacija, predvidivog i oneobičenog.Sve se dešava u najširem poznatom prostoru, od komšiluka do, češće, dalekih predela i sredina, posebnih sklonosti, shvatanja, kultura, tradicija, jezika, gde se sreću tvoreći dopadljivi melanž i ovdašnji i gastarbajteri i domicilni živalj drugačijih interesovanja i obrazovnih nivoa. U tom rasprskavajućem obilju tema i motiva, funkciju magnetnog polja kojim se raznolika i snolika bivstvovanja na okupu drže, preuzima stilski postupak: ispričano, i kad deluje lično i ispovedno, mora biti univerzalno; naoko male sudbine leglo su velikih priča.Interesantnost kazivanja jeste copnditio sine qua non od čega se ne odstupa, uz spoznaju da i najbolja građa bez veštog drvodelje ravnodušnost izaziva, pa je uočljiva namera da se radne beleške kroz devet voda preperu, pre nego se na trg iznesu.Milan Lukić