Mili tata

Prečasni Čester Keš, alijas Mili Tata, putuje i drži propovedi, ali i kidnapuje i muči dečake.Roman počinje jednom takvom otmicom. Žrtva je Robi Vitkoum, otet iz ruku majke Dine na parkingu tržnog centra. U pokušaju da ga spase, majka zadobija teške povrede od napadača. Mili Tata beži s Robijem u drugu državu gde živi s njim pod maskom samohranog oca i udovca. Mučenjem i ponižavanjem otmičar uči Robija da ga posmatra kao pravog oca, koji je sa svojim grotesknim nadimkom sušta suprotnost očinske figure. On izgladnjuje dečaka, zatvara ga u „škrinju“ i seksualno zlostavlja.Uporedo s dečakovom golgotom, Outs prikazuje muke roditelja koji su ostali bez deteta i njihov život u surovoj nadi. Nakon šest godina zatočeništva, dečak uspeva da pobegne i vraća se u svoj dom, ali nastavak porodičnog života Vitkoumovih ne ide nimalo lako. Ožiljci su preduboki, suviše mnogo vremena je prošlo i srećan kraj se ne nazire.Prema rečima kritike, Džojs Kerol Outs poteže problematično pitanje ovim romanom – da li proza može govoriti o moralu slikom moralno neprihvatljivog junaka. Kao veliki majstor prikaza poremećenih umova, Outs daje mračan, detaljan, ali krajnje realističan portret manijakalnog Milog Tate. S druge strane, ni karakterizacija običnih ljudi, kakvi su bili Robijevi roditelji pre otmice, nije ništa manje umešna. Čak i dok im se brak raspada pod teretom strašne nesreće, Vit i Dina Vitkoum se drže svoje ljudskosti iako im se život polako raspada.Vešto napisan i izuzetno savremen, roman Mili Tata bavi se jednom od najosetljivijih tema današnjice – zlostavljanjem dece. Džojs Kerol Outs bez okolišanja i uvijanja veoma uverljivo secira um prestupnika i žrtve, ali se bavi i odgovornošću roditelja, zajednice, školskog sistema, medija i društva kao celine.Džojs Kerol Outs (1938) američka je spisateljica i profesorka kreativnog pisanja. Poslednjih nekoliko godina je pominju u najužem krugu potencijalnih dobitnika Nobelove nagrade. Teme kojima se Outsova bavi su širokog dijapazona: od gotskog romana, otuđenosti pojedinca, društvenih fenomena i anomalija, zavođenja, nasilja, incesta, silovanja, feminizma, razlike između polova.Džojs Kerol Outs spaja velike zamisli i sitne pojedinosti u idealnom proznom činu balansiranja, ali najlepše je što to zapravo ne primećujete. Preokupirani ste žurbom da okrenete sledeću stranicu. Pripovedanje nijednog živog američkog pisca ne odjekuje prizvukom užasa koji je proizveo Edgar Alan Po onako kako to radi Džojs Kerol Outs.