Miholjsko leto

… Kiša je neprestano padala, gusta, ali tiha kiša, nije duvalo ili je duvalo u neujednačenim naletima, nigde nije bilo zaklona, pored nas i duž čitavog puta uzdizao se kameni zid visok otprilike dva i dugačak pet stotina metara, sa suprotne strane puta pružao se red bednih stambenih zgrada, s dvostrukom bravom na ulazu. Iz straha od Judejaca. Tačnije izbeglica. Jer su ulazili u kuće i krali sve što bi našli, gladovali su nesrećnici i niko im nije nudio pomoć.Tu je bila i aleja žalosnih vrba, i one su plakale i šumorile. Jedini put u gradu sa vrbama. Na svim drugim trotoarima i u parkovima dominirali su platani, visoki jesenji. Nisam imala kišobran…