Mediteranska nadahnuća

Čini mi se da se pronalazim i prepoznajem dok ulazim u tu sveopštu vodu. Uopšte se ne razumem u setve i žetve. Ništa za mene u Georgikama. Ali, baciti se u masu i pokret, delati do svojih krajnjih mogućnosti, od potiljka do palca na nozi; obrtati se u čistoj i dubokoj supstanciji; piti i izbacivati tu božansku gorčinu, to je za moje biće igra ravna ljubavi, čin kojim moje telo otkriva sve znakove i moći, kao što se jedna ruka otvara i zatvara, govori i dela. U moru, čitavo telo se daje, uzima, začinje, troši i kao da želi da iscrpe sve svoje mogućnosti.