Mastionicom i perom

Delo velikog pisca oslovl?ava čitaoca, inspiriše tumača, provocira buduća čitanja... Imaginarni susret sa Dostojevskim u fantazmagoričnom pejzažu – na jednoj železničkoj stanici, u vremenu koje je markirano zaustavl?anjem satova – razvija se u opsežan dijalog koji sa piscem vodi centralni junak, strastveni čitalac i dobar poznavalac piščevog dela i biografije. Još zaniml?ivije od toga šta bi nam rekao (da može) Dostojevski o sebi, o recepciji vlastitog dela, postaje ono što bi nam rekao o nama, o prilikama u svetu koje iz vlastitog vremena nije mogao ni da zamisli. Hrabrost Stevana Stefanovića da krene u susret velikom F. M. Dostojevskom jeste gest velikog posvećenja, hrabrosti ali i l?ubavi. U stvari, jedino tako i može. Stefanović svog Dostojevskog gradi upravo pomoću duše ali i biografije i osećanja, emotivne prisnosti, tragične sudbine i duhovite otvorenosti...U takvom kontekstu se ostvaruje i jedan romaneskni sloj u kome se naporedo čitaju političke i društvene prilike Srbije i Rusije, te njihov položaj na geopolitičkoj karti sveta. Mada je neupitna fantastična priroda opisanog susreta, posebnu draž romanu Mastionicom i perom daje uverl?ivost s kojom je kreiran lik Dostojevskog: čitalac stiče utisak, posredstvom leksike i sintakse, ali i ukupnog držanja junaka, da se pred njim zaista nalazi veliki pisac, te sa ogromnim interesovanjem grabi kroz tekst u kome se razgovara o privatnom životu, književnosti, istoriji, teologiji, egzistencijalizmu, filmu, ali i o neokolonijalizmu i korporativno-potrošačkom licu sveta...