Majstori prevare

… A stari, dobri profesor beše već započeo svoju priču: o Bodleru, kao iuvek. I kao i uvek, i sad je imao negde oko šezdeset godina, i dalje beše jednako proćelav, i dalje sa tamnom, proređenom kosom i dva korpulentna ćosava obraza što su se busala pored ušiju. Iznad nosa okačene sitne, podebele okrugle naočari, kroz koje je večito zamišljenim, u daljine odlutalim pogledom, prepoznavao stih iz knjige. Ovu je uvek – pa i sad – držao u levoj ruci, s karakaterističnom retorskom pozom, kojoj je sjajno pristajalo nezamenljivo sivo odelo. Ipak, ono najozbiljnije na toj inače dežmekastoj prilici, bila je sporost kojom je pričala.